Sistematika pasmina pasa

Sistematika pasmina pasa

Pre nego sto objasnim sistematiku pasa, smatram da je korisno da dam sistematiku pasmina pasa po FCI-u. Na kraju svake pasmine u zagradi sam naveo u koju grupu su te pasmine sistematisane u nasoj zemlji.

A-Sistematika pasa po FCI-u

Sve pasmine pasa imaju priznat standard i koje su prijavljene kod medjunarodne kinoloske federacije ( Federation Cynologique Internationale-ili skraceno FCI. ) sistematisane su prema, zakljucku iz 1969. godine u 4 kategorije, a unutar njih u 10 grupa. Unutar svake grupe pasmine su grupisane po zemljama porekla.

I-kategorija : OVCARSKI PSI, PSI CUVARI, PSI ZA ODBRANU, SLUZBENI PSI.

I-grupa : ovcarski psi. U ovu podgrupu se ubrajaju svi ovcari. U drugu grupu uvrscena je vecina ovcarskih i nordijski psi. Ova grupa se deli na dve podgrupe : 1.sa radnim ispitom i 2. bez radnog ispita. U prvu podgrupu ( radni ovcarski psi ) uvrseni su : NEMACKI OVCARI i sve cetiri pasine belgijskih ovcara, a od francuskih pasmina BOSERONSKI, BRIESKI, PIKADRIJSKI i FLANDRIJSKI OVCARI. U drugu podgrupu uvrstena je vecina ovcarskih i pastirskih pasa pa tako i nasi HRVATSKI, KRASKI i SARPLANINSKI OVCARI. ( Po JKS-u ovo je deo X i cela XI i XIa grupa. )

II-grupa : psi za cuvanje za odbranu i sluzbeni psi. I ova grupa se deli na dve podgrupe : 1. sa radnim ispitom i 2. bez radnog ispita. U prvu podgrupu su uvrsceni : BOKSER, HOVAVART, ROTVAJLER, VELIKI SNAUCER, DOBERMAN, LAPONSKO-FINSKI SPIC ( u nas nazvani sluzbeni psi.). U drugu podgrupu su uvrsceni : DOGE i DOGOLIKI PSI, MASTIFI, POLARNI i NORDIJSKI SPICEVI ( Po JKS-u to je deo X i XII, i cela XIII i XVI grupa.).

II-kategorija : LOVACKI PSI

III-grupa : Terijeri. Ovde spadaju svi terijeri, a dele se na podgrupu sa radnim ispitom i podgrupu bez radnog ispita. Prvu podgrupu obicno zovemo jamari, uvrsceni su : NEMACKI LOVNI TERIJER, KRATKODLAKI i OSTRODLAKI FOKSTERIJER i LAJLENDSKI TERIJER. U drugoj podgrupi su svi ostali terijeri medju kojima ima dosta bivsih lovackih. ( Po JKS-u to je deo IV i cela XVII ).

IV-grupa : Jazavicari. U ovoj grupi su svi jazavicari (standardni, patuljasti, kunicarski ). Svi su radni lovacki psi, moraju da imaju ispit iz rada, prvenstveno u rovu. ( Po JKS-u to je deo IV grupe ).

V-grupa : Gonici za visoku divljac i krvoslednici. U prvoj podgrupi ( sa ispitom iz rada ) pretezno su visoki gonici kao FRANCUSKI, POLJSKI, CESKI i OBA KRVOSLEDNIKA. U podgrupi bez ispita iz rada su ARGENTINSKI i SKANDINAVSKI GONICI na losove. ( Po JKS-u to je deo I i cela III grupa ).

IV-grupa : Gonici za nisku divljac i cunjavci. U podgrupu sa radnim ispitom uvrsceni su svi gonici srednjeg i malog rasta, karatkonogi ( BASETI )cele Evrope, BRAK JAZAVICARI i neki cunjavci. Ovde spadaju is vi nasi autohtoni gonici. U podgrupi bez radnog ispita su SICILIJANSKI GONIC, NORVESKI GONIC za patke, JUZNOAFRICKI GONIC. ( Po JKS-u to je najveci deo I grupe, Ia, II i XX grupa. ).

VII-grupa : Kontinentalni pticari. Svi pticari iz ove grupe moraju da imaju ispit iz rada. Ovde su uvrsceni svi NEMACKI PTICARI, svi DANSKI, SPANSKI, FRANCUSKI, HOLANDSKI, MADJARSKI, ITALIJANSKI, CESKI, PORTUGALSKI ( podengo. ). ( Po JKS-u to su VII i VIII grupa )

VIII-grupa : Britanski lovacki psi. U podgrupi sa ispitom iz rada su POENTERI, SETERI, RETRIVERI, BALKANSKI SPANIJELI. U podgrupi bez ispita iz rada je samo KOKERSPANIJEL. ( Po JKS-u to su V, VI i IX grupa. ).

III-kategorija : PSI za PRATNJU

IX-grupa : Kucni psi. U ovu grupu su uvrsceni svi psi koje osim kucni zovemo i sportski psi. Tu spadajui najmanji patuljasti psi, medju kojima su i mali terijeri. ( Po JKS-u to je deo XII cela XIV, XV, XIX grupa. ).

IV-kategorija : HRTOVI

X-grupa : Hrtovi. U ovu grupu su svi registrovani hrtovi a od hrtolikih pasa tu je samo FARAONSKI HRT. ( Po JKS-u to je XVIII grupa. ).

B-Sistematika pasa po grupama

Psi su sistematisani prvenstveno prema obliku ( bioloska sistematika ) tako da su zajedno grupisani svi psi istog ili slicnog izgleda tela, prvenstveno izgleda glave i usiju, iste vrste dlake ili velicine. Psi su podeljeni u 6 grupa.

I-grupa : SLUZBENI PSI.
Na prvom mestu su psi koje obicno nazivamo OVCARSKI PSI, a to su svi oni koji imaju “vuciju glavu” i cija je duznost bila da vode stado ovaca. Ovu podgrupu sam poceo NEMACKIM OVCAROM kao najpoznatijem i najrasirenijem ne samo u svetu ec i kod nas. BRITANSKE KOLIJE sam i pored razlicite dlake, grupisao zajedno jer su vrlo slicni a cesto se i ne razlikuju. Pregld ovcarskih pasa zavrsio sam HRVATSKIM OVCAROM i njemu slicnim MUDIJEM, jer se na njih nadovezuju PASTIRSKI PSI, na prvom mestu nas kraski ovcar SARPLANINAC. U ovu veliku podgrupu ubrajaju se psi cija je duznost da brane ( cuvaju ) stado i tako pomazu pastiru. Na prvom mestu sam pomenuo dugodlake a za njima slede kovrdzavi. Takve pse nalazimo od Karpata preko Tatra, Alpa do Pirineja.
DOGE I DOGOLIKI PSI ( pravi ) MASTIFI cine posebnu podgrupu, iza koje slede DOBERMANI i SNAUCERI. SPICEVI su na celu nordijskih ( skandinavskih ) polarnih, i Japanskih pasa.

II-grupa TERIJERI.
Pasmine terijera prikazane su tako da su terijeri iste glave, oblika tela, visine id lake, grupisani jedan do drugog, kako bi se najbolje uocile slicnosti i razlike medju njima. Ovo se odnosi na sistematiku u svim enciklopedijama pasa.

III-grupa : LOVACKI PSI.
U ovoj grupi sam nastojao da pasmine sistematisem onako kako je to uobicajeno u nasoj zemlji. Na prom mestu su GONICI koji pocinju sa nasih 7 autohtonih pasmina. Za njima slede gonici susednih zemalja, pa velika grupa francuskih gonica. Grupisao sam ih prema velicini i dlaci, i upravo kod njih se vidi najvise slican spoljni izgled. Zajedno su : BASETI, SVAJCARSKI GONICI, SKANDINAVSKI, BRITANSKI i AMERICKI. Skandinavski gonici za losove cine posebnu podgrupu, imaju glave kao u spica, a iza njih slede HRTOLIKI GONICI sredozemnih zemalja. Pregledom evropskih gonica vidimo da su mnogi slicni nasem POSAVSKOM i BALKANSKOM GONICU a narocito mnogo ima TROBOJNIH GONICA. Za gonicima slede BRAKJAZAVICARI a za njima JAZAVICARI. Podgrupu CUNJAVACA poceo sam SPANIJELIMA koji su grupisani tako da se vide male razlike izmedju slicnih pasmina. Za njima slede PREPELICARI ( holandski i nemacki ). RETRIVERI ( aporteri ili donosioci ) cine posebnu podgrupu. PTICARE sam grupisao prema nasoj sistematici poceo sam sa BRITANSKIM PTICARIMA za kojima slede NEMACKI ( kratkodlaki, dugodlaki i ostrodlaki ), kontinentalni pticari ostalog dela Evrope najvise su zatupljeni u Francuskoj ( kratkodlaki, dugodlaki, ostrodlaki i vunaste dlake ) a poznatih pasmina ima i na Pirinejskom i Apeninskom poluostrvu.

IV-grupa : PSI ZA PRATNJU.
Ovu grupu sam poceo sa nasim DALMATINSKIM PSOM za kojim slede PUDLA, CAU-CAU, PINCEVI i neke manje poznate pasmine koji su dobri cuvarii pored toga se nazivaju i sportski psi.

V-grupa : PATULJASTI PSI.
Prema FCI-u grupa patuljastih pasa ukljucena je u kucne pse ali ih vecina odvaja u posebnu grupu. Nastojao sam da pse koji su slicni po obliku tela, obliku glave i po dlaci prikazem zajedno. U ovoj grupi ima najvise vrlo slicnih pasmina, koje se tako malo razlikuju da ih je tesko prepoznati. Ovde spada i nas MALTESKI PAS ( maltezer ) kojeg bi trebalo pravilno nazivati MLJETSKI PAS.

VI-grupa : HRTOVI.
Ovde su sve uobicajene pasmine hrtova sa Zapada i Istoka, dok je od sredozemnih samo FARAONSKI HRT.

a) BIOLOŠKA ili ZOOLOŠKA sistematika pasmina pasa prema kojoj se sve rase pasa sistematiziraju prema izvornim oblicima pasa:

1) Canis matris optime
(ili brončani pas koji je imao oblik ovčarskog psa)
2) Canis intermedius
(ili pepeljasti pas, praotac lovačkih pasa)
3) Canis palustris
(ili sojenički špic, praotac špiceva, pinčeva i terijera)
4) Canis putiatini
(praotac doga i dogolikih pasa)
5) Canis leineri
(praotac hrtova i hrtolikih pasa)
Ta se sistematika danas napušta, jer su nađeni samo kosturi (uglavnom samo pojedine kosti, uglavnom kosti glave) i jer se bazira samo na pretpostavkama (ne zna se kakvog je im oblika bilo telo, niti kakve su dlakavosti bili).


b) MORFOLOŠKA SISTEMATIKA
ili SISTEMATIKA PO OBLIKU TELA (i glave):

1) BRAKOIDNE RASE
(goniči, brak-jazavčari, krvosljednici, šunjkavci, ptičari, retriveri)
2) LUPOIDNE RASE
(špicevi, svi polarni psi, ovčarski psi, te mnogi terijeri)
3) MOLOSOIDNE RASE
(doge, dogoliki psi, mastifi, neki planinski psi, te mnogi gubičari)
4) GRAIOIDNE RASE
(sve rase hrtova i hrtolikih pasa kojima je glava uska i dugačka)



c) KINOLOŠKA SISTEMATIKA
Nju primjenjuje Međunarodna kinološka federacija (FCI). Psi su razvrstani prema ispitima rada za pojedine rasne skupine, pa tako po FCI-u ralikujemo:

1. Ovčarski psi; psi čuvari i psi za obranu (svaka od tih podskupina deli se na one koji moraju polagati ispit rada i one koji to ne moraju; oni koji moraju nazivaju se još službeni psi)
2. Lovački psi dele se prema načinima ispitivanja u lovištu:
- terijeri
- jazavčari
- goniči na krupnu divljač
- goniči na nisku divljač
- kontinentalni ptičari (među njima i nemački)
- engleski ptičari
- krvosljednici
- retriveri
- španijeli
3. Psi za razonodu koji se još nazivaju i psi pratioci, a kod nas ta grupa je nazvana: sportski psi
4. Hrtovi za njih danas nije propisan rad u lovištu već samo određene trke na kojima se ispituje brzina.




Psi u VEL. BRITANIJI podijeljeni su u 6 grupa :
1. goniči
2. ptičari
3. terijeri
4. psi za društvo
5. radni psi
6. patuljasti psi

Psi u SAD-u i još nekim zemljama podijeljeni su u 7 grupa :
1. goniči
2. terijeri
3. pastirski psi
4. radni psi
5. neradni psi
6. sportski psi
7. patuljasti psi