Opste o grupi

Jamari

U grupu jamara spadaju razne vrste terijera i jazavičari. Osnovna namena pasa jamara je lov na lisicu, jazavca i još neke sitne divlje životinje. Mali, ali snažni veoma hrabri i energični psi jamari otkrivaju i pronalaze životinje u svojim jamama i izgone ih iz njih pod pratnjom lovca ili na nišanu, ili ih odvode u ćorsokake u jamama i oblajavaju dotle dok im u pomoć ne priskoči čovek. Za ovu pomoć često i nema potrebe jer se neretko dešava da pas i sam zgrabi životinju i izbaci je napolje iz jame.
Jedna od osnovnih specijalnosti pasa jamara je i uloga odličnog pomoćnika u drugim vrstama lova. Ukoliko je dobro obučen, ovaj pas otkriva i izgoni pred lovčev nišan i pernatu divljač, a oborene ptice prinalazi i donosi.
Kod raznih hajki i potera ovi psi pomažu lovcima da isteraju divljač na liniju odstrela, a vrlo uspešno prate zver i po krvnom tragu. Obučen pas, oblajava i zaustavlja krupnu divlju zver na primer divlju svinju i samim tim pomaže lovcu da se približi do linije odstrela. Svi psi jamari su odlični istrebljivači i nekih malih životinja štetočina kao što su miševi i pacovi.
TERIJERI : Grupa terijera je veoma velika grupa rasa srodnih po poreklu. Reč terijer vodi poreklo od latinske reči-tera-što znači zemlja. Tako su nazivani psi malog i srednjeg rasta koji su lovili pacove, lisice, jazavce i druge životinje skrivene u raznim podzemnim jamama. Psi jamari se prvi put pominju u vezi sa XIX vekom. Većina predaka savremenih terijera stvorena je u Engleskoj odakle su se oni prenosili u sve zemlje sveta. Stari primitivni terijer bili su pomoćnici malih farmera zanatlija ili zemljoradnika. Njih su držali radi odbrane ambara od pacova i ostalih malih štetočina. U lovačkim udruženjima, gde su odgajani fazani i druga divljač, uz pomoć terijera su uništavani napasnici kao što su lisice i jazavci. Kasnije su ove radne aktivnosti terijera dopunjene i utakmicama. Kod Engleza svih staleža su inače bile rasprostranjene razne vrste utakmica životinja posebno pasa. Borbe pasa, trka pasa, lov na pacove i šta više i na bikove-sve su tobile omiljene predstave Engleza XVI-XVII veka. Rezultati utakmica su bili dugo predmet razgovora između vlasnika pasa, a pobednike su, naravno težili da genetski ugrade. Za sportske i radne namene bilo je stvoreno nekoliko desetina različitih vrsta terijera. Na primer bulterijer, je odgajan kao neustrašivi borac za borbe u arenama i za lov na krupne zveri. Sa erdel terijerima i irskim terijerima Englezi su u prošlosti lovili vidre.
Osnovu rada manjih terijera kao što su na primer sealihem terijer i foks terijer, činio je lov na lisice i jazavce u jamama i podzemnim brlozima. Tek kasnije su mnoge terijere uzgajali kao pse za pratnju i držali ih u stanovima. Mnogi ovakvi psi su zadržali svoje radne osobine, ali ipak većina njih je izgubila svoj borbeni duh, energju i lovačku strast.
Pravi strasni lovački psi bez razlike su odlični pomoćnici kakoi kod lova životinja u jamama, tako i iz vode i sa zemlje. Terijeri će izgoniti iz jama divljač pred lovca i podizati pernetu divljač sa zemlje i iz vode donose lovcu. Terijeri su odlični i za pronalaženje divljači po krvnom tragu.
FOKSTERIJERI : U našoj zemlji nije toliko uobičajen lov sa foksterijerima, koliko je to slučaj sa mnogim drugim zemljama gde se ovi psi koriste za lov na lisice i jazavce. Razlikujemo dve vrste foksterijera a to su : glatkodlaki i oštrodlaki. U prošlosti je ova rasa bila veoma neujednačena, no kasnije. Ozbiljnim uzgojem se dostigao današnji izgled i karakteristike foksterijera. Po svojoj suštini i unutrašnjim osobinama glatkodlaki i oštrodlaki foksterijeri se ne razlikuju značajno. Vlasnici glatkodlakih terijera najviše vole kod svojih pasa skulptularnu finoću, atletsku formu, glatku, gustu dlaku koja dosta dobro štiti psa od hladnoće, ne propušta vodu, ne mrsi se i ne kači prilikom rada u jamama, a takođe ne traži neko specijalno održavanje i negu. Ljubitelji i vlasnici oštrodlakih foksterijera su zadovoljni što se oštra i žičasta dlaka njihovih ljubimaca ne linja, ne prlja stan i daje psu onaj jedinstveni oblik i izgled. Zato se prilikom uzgoja veoma vodi računa o kvalitetu dlake koja mora biti oštra i koja se kasnije tri puta godišnje šiša, to jest trimuje. Savremeni foksterijeri su mali psi kvadratične forme snažne građe, jakih čeljusti i krupnih zuba. Uglavnom radi na isterivanju lisica i jazavaca iz njihovoh jama.
VELŠKI TERIJER : ovo je jedna od starijih vrsta lovnih terijera. Ona se pominje još u literaturi XVI veka. Po obliku i razmerama velški terijer je sličan foksterijeru. Boja i oštra žičasta dlaka koja obrazuje na njušci brkove i bradu, dajevelškim terijerima sličnost sa erdel terijerima s tim što su erdel terijeri mnogo krupniji. Snažni, temperamentni i neustrašivi kao i ostali predstavnici lovačkih terijera, velški terijeri su specifični po svom stabilnom i uravnoteženom karakteru. Ta osobina, veoma pogoduje dresuri u lovu i u svakodnevnom životu. Prilikom hvatanja zveri u lovu pokazuje svoju upornost i borbenost a tim osobinama se ne odlikuju psi nervoznog karaktera. Velški terijeri postižu veoma zapažene rezultate ina utakmicama i ispitima i u lovu.
Dobra dresura i prirodne sklonosti ka saradnji sa lovcem uslovili su uspešnu primenu velških terijera ne samo u njegovoj osnovnoj specijalnosti već i u lovu na pernatu divljač, kopitare i manje divlje životinje.
NEMAČKI LOVNI TERIJER : Ovo je relativno mlada rasa koja se za razliku od dve prethodno pomenute vrste terijera kod nas mnogo više koristi u lovu. Ova rasa je nastala dosta složenim ukrštanjem nekoliko vrsta engleskih terijera. Literaturna svedočanstva o nastanku ove rase su vrlo protivurečna. Kad posmatramo savremenog nemačkog lovnog terijera ne možemo da ne primetimo sličnost sa foskterijerom, lejklend ili mančester terijerom, pa i velškim terijerom. Tvorci rase stremili su ka stvaranju nacionalnog lovačkog psa koji ne zahteva posebne uslove držanja, sa dlakom koja ne traži posebno održavanje i pogodnog za razne uslove i vrste lova.
Nemački lovni terijer je mali terijer, izuzetno energičan, borben i snažne je građe. Dlaka je oštra, gusta sa podlakom. Kod odabira pasa ove rase, presudnu ulogu bi trebalo da imaju njegove psihičke osobine i lovne karakteristike. Kako u jamarenju, tako i u drugim vidovima praktičnog rada, nepoželjni primerci su razdražljivi, neposlušni a umesto hrabrosti i strastvenosti, kod njih preovlađuje agresivnost.
JAZAVIČARI : Jazavišari su bili poznati još u starom Egiptu i Staroj Grčkoj. U naše vreme glatkodlaki, kratkodlaki i oštrodlaki jazavičari široko su rasprostranjeni u svim zemljama sveta. Vrlo su brojni glatkodlaki patuljasti jazavičari, kratkonogi psi sa dugim telom i dugim ušima. Oštrodlaki primerci pokriveni su gustom, dužom ali dobro priležućom dlakom sa štrčećom bradom. Oštrodlaki i glatkodlaki jazavičari su pogodniji za lov jer se dugodlaki primerci više prljaju i više kvase za vreme rada u lovu. Ovakvi psi se češće drže u stanovima i kućama kao ljubimci, ali ako padnu u ruke kakvom lovcu sigurno će pokazati svoju borbenost i lovačku strast. Predstavnici svih vrsta jazavičara mogu se ukršati samo između sebe. U lovu na divlje svinje jazavičari pokazuju izuzetnu upornost. Vrlo su hrabri i oštri kad treba uhvatiti životinju, isterati lisicu ili jazavca iz jame, oblajavati ih dok ne dođe lovac.
Jazavičarima nije svojstvena nepromišljena agresivnost (kao što to ume da bude slučaj sa foksterijerima) i kao kod goniča jedna od njihovih specijalnosti je i sledoglednost. I glas jazavičara je veoma zvučan i muzikalan. Sa njima se veoma uspešno lovi na zeca, lisicu ali i divlju svinju. Mogu biti dragoceni pomagači u lovu na kopitare.Naravno, od ovog malog lovca ne treba tražiti previše. Zver se po pravilu ne boji svog malog progonitelja i beži od njega u veoma malim krugovima, a krupne i agresivne divlje svinje neretko napadaju svog nedoraslog protivnika tako da lovac mora pravovremeno i precizno da izvrši odstrel.