Hrtovi priroda i karakter

U ponašanju prirode i karakterahrtova često se pominje i njihova inteligencija. Naime, vlada mišljenje onih koji inače malo znaju o njima da su to vrlo čudni i neinteligentni psi a ponekad se čuje mišljenje da su glupi i beskorisni. Šta su to hrtovi, odakle potiču, čemu služe i zašto su tako nezavisni i neobičnog karaktera?
Prvo definišimo pojam inteligencije. To je sposobnost shvatanja, poznavanja, sposobnost razuma (duha), koji razume (shvata), i pri tome se lako prilagođava uticajima spoljašnje sredine. Da ovo malo pojasnimo i prenesemo na pse jer, svako od nas ima svoje tumačenje prethodno navedenih termina. Za neke, nema inteligentnijih pasa od onih koje viđamo u cirkuskoj areni, koji besprekorno izvršavaju komande dresera. Za druge, inteligencija je slepa potčinjenost naredbama za koje su obučeni službeni psi i komande tipa : sedi, lezi, napad , brani i slično. Za trećeg pak nema nema druge inteligencije od one koja je instinktu lovačkog psa : traženje divljači, markiranje, aport i slično. U svakom slučaju, inteligencija pasa je mešavina prirodnih sklonosti, različitih u zavisnosti od rase, kojima pas upravlja svojom voljom i više ili manje je značajna i ličnost vlasnika. Mada ponekad kažu da je inteligencija snalažljivost budala.
Govoreći o inteligenciji hrtova, ne sme se izgubiti iz vida da hrtovi kasno sazrevaju i fizički i mentalno. Uporedimo na primer patuljastu pudlu i bilo kog hrta u starosti od 10 meseci. Pudla u tom dobu već izlazi iz faze adolescencije dok je hrt u tu fazu tek ušao. Da bi pravilno uporedili njiho „nivo“ moramo ih ponovo proveriti u dobi od 3 godine života (uvek prema njihovoj sposobnosti svojstvenoj svakoj rasi). Ovde ne mislim na proveravanje njihove pameti u dobi od 3 godine, već na njihov stepen odrastanja. Hrt je naime, potpuno fizički i psihički razvijen tek sa oko 3 godine starosti. Zato njihov neobičan karakter i njihovu izraženu individualnost nikako ne smemo da spojimo sa neinteligencijom, već to moramo sagledati malo šire. Ne smemo izgubiti iz vida ni to koliko su hrtovi kao rasa stari i čemu su služili.
Poznato je da su hrtovi jedna od najstarijih rasa. Postoje pouzdani podaci da su oni kao posebna rasa odgajeni još pre oko 4500 godina pre nove ere. Pećinski crteži iz ovog doba, u Avganistanu, u pećinama u oblasti Balkh prikazuju lov ljudi u kome su su im pomoćnici psi veoma nalik današnjih hrtovima. Isto tako, rana degipatska civilizacija ima ctreže na kojima su prikazani psi sa uspravnim ušima danas poznati kao faraonski pas (hrt), ili sadašnji sicilijanski kao i potrugalski hrt. S druge strane, postoji legenda da je Noe, upravo hrtove ukrcao na svoju čuvenu barku i da su tako ovi psi preživeli biblijski potop. Persijskog hrta-salukija, muslimani smatraju svetim darom Alaha. Teorija najbilza istini je da su se preci hrtova razvili u oblasti današnje Etiopije i da su se onda odatle raširili ka severu Afrike, pa onda prema Aziji i Evropi. Usput je došlo do mešanja sa lokalnim psima i tako su nastale današnje rase hrtova, svaka izuzetno prilagođena sredini u kojoj je nastala.Hrtovi nikada nisu bili kućni psi za zabavu ili klasični psi čuvari. Njihova jedina namena bio je i ostao samo lov. I to lov odličnim vidom i njihovom izuzetnom brzinom. Oni od svih pasa imaju najslabiji njuh, ali zato imaju najbolji vid i najveću brzinu. Oni su jedna od retkih rasa koja bi u potpunosti mogla da se stara sama o sebi, slobodna u prirodi i da preživi bez ikakve pomoći čoveka.
Pogledajmo sada koji su to narodi stvarali hrtove. U svernom delu Afrike odakle su današnji azawak i slughi, to su divlji i nikad ukroćeni civilizacijom Tuarezi i slična arapska plemena. U Aziji oblasti današnjeg Irana i Avganistana odakle su saluki i avganistanski hrt sami smo svedci ovih dana kakve probleme imaju amerikanci sa njihovim stanovništvom. Idući postepeno od Afrike ka severu Evrope do Velike Britanije, nailazimo na rase hrtova kje su nešto blažeg i mirnijeg temperamenta, kao i sami narodi koji tamo žive. Engleski mali i veliki hrt, kao i škotski jelenski hrt imaju od svih hrtova najmirniji temperament ali su ipak po svojoj prirodi pravi hrtovi. Karakter i narav samog naroda ima ogroman uticaj na prirodu rase koje su ti narodi stvorili. Zar nemački ovčar nije oličenje karaktera samih nemaca?
Afričke i azijske rase htrova u poređenju sa svim ostalim hrtovima imaju najviše izraženu dozu individualnosti. Oni su živeli pored čoveka i pomagali mu u lovu ali se čovek retko starao o njihovoj ishrani, već su oni sami morali da se snađu sa hranu. Hrtovi su dakle takvi, već nekoliko hiljada godina a mi pokušavamo da zadnjih 150 do 200 godina koliko moderni svet poznaje afričke i azijske hrtove (na primer avganistanski hrt je tek krajem XIX veka stigao u Evropu), nesvesno ili svesno ugušimo njihov atavizam nezavisnog lovca i da od njih napravimo ono što oni u svojoj suštini nisu –klasični kućni psi. Ne treba svi ljudi da vole hrtove-to je i normalno, ali bi oni ljudi kojima se ovi psi ne sviđaju po svojoj spoljašnjosti, morali da shvate njihovu psihologiju da bi im druženje sa njima bilo prijatnije. Ne treba zaboraviti da hrt nikada neće biti ponizan rob. Iako je razumeo datu nardbu, on je neće uvek izvršiti, ne zato što je neintelogentan već zbog svoje nesputane i nezavisne ličnosti. Ko želi da ima ovog psa, mora shvatiti i razumeti da hrt ima svoju jako izraženu ličnost i nezavistan karakter. Ko ovo shvati i pravilno razume može biti ne apsolutni vlasnik hrta već njegov dobar prijatelji obožavalac.
U Severnoj Africi, delovima sredozemlja Azije i Rusije hrtovi se još uvek koriste za lov svih vrsta divljači osim ptica. U ostalim delovima sveta, omni svoj nagon za lovom i trčanjem mogu zadovoljiti na trkalištima za hrtove-konodromima. Na žalost u našoj zemlji, o konodromima vlasnici hrtova mogu samo da sanjaju. Inače hrtovi su uostalom i izuzetni izložbeni psi. Veoma dobro se prikazuju u izložbenim ringovima i kaonda znaju da nema lepših od njih i mgu dogo da poziraju. U stanu i dvorištu su veoma mirni, a svoj pravi karakter pokazuju slobodni na otvorenom prostoru. Vlasnici bi trebalo da svoje pse puštaju slobodne na površinama gde ne postji mogućnost da pas zbog svoje velike brzine završi pod točkovima automobila. Čak i ako odluta i nema ga nekoliko sati, savet je vlasnicima da ostanu na mestu odakle je otišao jer će se on zbog svoje velike moći orijentacije vratiti na mesto odakle je ostavio gazdu.
Ako volite psa koji će se pokoravati vašem pucketanju prstiu bez i da izgovorite glasnu komandu nemojte nikad izabrati hrta, jer bićte nesrećni i pas i vi. Ali ako ste čovek slobodnog duha, pomalo luckast, nezavistan i širok u shvatanjima izaberite bilo kog hrta. Dobićete psa izuzetne lepote i elegancije, sa kojim vam druženje nikad neće biti dosadno i sa kojim će svaki dan biti stvarno „novi dan“. I na kraju jedino pitanje : da li je hrt taj koji nas nerazume ili je situacija potpuno obrnuta?
Nadam se da ću ovim uspeti da bar malo pojasnim prirodu hrtova i da ih približim široj javnosti. Da li će ovi psi naći pravo mesto u našoj kinologiji i da li će veći broj ljudi poželeti ove iskonske pse pored sebe?