Odredjivanje ovulacionog perioda

U slučaju kada izabrani priplodnjak nije na raspolaganju u istoj odgajivačnici gde je i ženka, normalna i opšteprihvaćena praksa vlasnika je odlazak priplodnjaku tako da je od velike važnosti izbor pravog momenta za uparivanje. Ovo povećava šansu fertilizacije a samim tim nepotrebni troškovi i dodatno putovanje bivaju izbegnuti.
Idealno, uparivanje ili inseminacija bi se trebala desiti u roku od 48 sati od trenutka otpuštanja jajne ćelije a u svrhu povećanja šanse susreta sa spermatozoidom u oviduktu.
Jajna ćelija je plodna 2 dana nakon njenog sazrevanja (kod nekih rasa, kao što je na primer velški korgi, ovaj period može da traje i četiri dana) a što otvara mogućnost uparivanja sa dva različita mužjaka. Kratak životni vek spermatozoida omogućava i određeni siguronosni bafer između ovakva dva parenja.
Da bi se odredio ovulacioni period kuje u teranju, odgajivač može kombinovati nekoliko različitih metoda koje variraju u preciznosti:
Uparivanje dvanaestog dana od početka krvarenja te ponavljanje dva dana kasnije je još uvek praktična formula za odgajivača. Oko 20% kuja ipak ne ovulira za vreme ovog perioda; ne dolazi do začeća ploda, ili dolazi do rađanja malog broja štenadi.
Povlačenje prisutnost krvi u vaginalnom iscedku za vreme teranja generalno indicira završetak proestrusa ali nije pouzdan pokazatelj ovulacije. Neke kuje, kao na primer kod rase čau čau mogu imati krv u iscedku sve do kraja estrusa.
Prihvatanje mužjaka i liebenbergerov znak (pomeranje repa u stranu) takođe nisu precizni pokazatelji ovulacije. Na primer, neke ženke dobermana dozvoljavaju skokove mužjaka već na samom početku proestrusa iako pravo vreme ovulacije dolazi tek 30 dana kasnije u ekstremnim slučajevima! Mnoge ženke mogu da prihvate muzjaka i u sledećim slučajevima:
o lažno teranje,
o urinarne infekcije,
o estrogene sekrecije folikularnih cisti što vodi nimfomaniji.
Otpornost vaginalnog mukusa generalno opada odmah nakon ovulacije što pokazuje kraj estrogene impregnacije nakon čega počinje period naglog obnavljanja vaginalnih ćelija. Merenje ovog faktora je, na žalost, suviše kasno za uzgojne svrhe i služi isključivo pri dijagnozi završetka teranja. Ova tehnika nije popularna u uzgoju pasa i zbog velike mogućnosti infekcije među kujama te relativno visokog i dodatnog troška potrebnog za korištenje galvanometra.
Trake sa reagentom pokazuju promene u nivou glukoze u vaginalnom mukusu i ne omogućavaju dovoljno dubok pristup bez rizika kontaminacije urinom. Rezultati su obično neprcizni (jer se promena boje primećuje u periodu od tri dana pre i posle ovulacije) čineći ovaj metod nepouzdanim.
Testiranjem vaginalnog brisa odgajivači su u mogućnosti da prate promene u izgledu vaginalnih ćelija pod hormonalnim varijacijama, naričito pod uticajem povećanog nivoa estrogena.



PROCEDURA UZIMANJA VAGINALNOG BRISA
Nakon što je komisura vulve povučena ka dole, potrebno je gurnti štapic za uzimanje uzorka vertikalno, duž kaudalnog zida vagine. Sudar sa klitoralnom fosom treba biti izbegnut. Kad je štapic za uzimanje uzorka dosegao krov vagine, potrebno ga je okrenuti da bi došao u horizontalnu poziciju nakon čega ga je potrebno gurnuti što je dalje moguće bez primene sile.
Vaginalni bris se zatim uzima kružnim pokretima.


Direktno posmatranje štapića nakon brisa.

Uzorak će obično izgledati crven na početku teranja te ružičast ili bezbojan pri kraju proestrusa.


Priprema brisa

Kružnim pokretom, vrh štapića se razvuče po prethodno očišćenom staklu za mikroskopsku analizu. Neophodno je izbeci dodirivanje stakla dva puta jer može dovesti do nagomilavanja ćelija.


Fiksiranje brisa

Uzorak se fiksira sa specijalnim rastvorom prethodno pripremljenim za ove svrhe koji se može nabaviti u skoro svakoj veterinarskoj apoteci. Dalja procedura podrazumeva analizu uzorka od strane veterinara ili bojenje uzorka za direktnu analizu.


Bojenje uzorka

Nekoliko različitih tehnika bojenja se koriste za dobijanje dodatnih informacija:
Monohromno bojenje (metilen plavo 5.5.5) otkriva oblik ćelija ali identično boji svu citoplazmu (međucelijska tečnost). Na primer, May Grunwald Giemsa bojenje omogućava dijagnozu infekcije tako što pokazuje ćelije sa više ćelijskih nuleusa.
Harris Schorr bojenje zahteva više vremena ali zato obezbeđuje mnogo više informacija od prethodno opisane tehnike. Osnovne informacije su:



Pozadina brisa ("prljava" na početku proestrusa sa primetnim crvenim glubulama koja postaje svetlija kako se bliži estrus)
Ćelije dobijaju okrnjen izgled i njihova boja se menja od plave (indicija bazofilnosti) primetne na početku teranja do crvene (acidofilne) za vreme estrusa. Ova analiza pokazuje eozinofiličnu ratu brisa (npr., procenat crvenih vaginalnih ćelija)
Bris daje informaciju i o postepenoj tendenciji grupisanja ćelija, zatim moguću prisutnost parabazalnih ćelija uz promenu boje brisa ili prisutnost ćelija sa nekoliko nukleusa ili čak prisutnost spermatozoida.


Interpretacija brisa

Vaginalni bris pokazuje i veliki broj dodatnih informacija ustanovljenih za vreme ovulacije.

Ukoliko je kuja pobegla iz odgajivačnice u vreme teranja ili ukoliko je prisutna sumnja da se nekontrolisano uparila kroz ogradu odgajivačnice, veterinar je u moućnosti da odredi koliko dugo su se spermatozoidi zadržali u vagini (do 6 časova nakon parenja). Veterinar takođe može da proceni verovatnoću oplođenja na osnovu stepena polnog ciklusa. Na primer, ako je kuja bila u anestrusu, proestrusi ili u postestrusu, mogućnost da ostane skotna je minimalna i svakako manja od rizika ranog abortusa iz praktičnog razloga koji je mogao biti planiran u slučaju nekontrolisanog parenja.
Vaginalni bris takođe dozvoljava primenu određenih tretmana u vreme anestrusa koji bi mogli biti kontraindikativni u vreme polne aktivnosti. Ovo se pre svega odnosi na većinu hormonalnih terapija.
Na kraju, pored odredjivanja nivoa hormona, ove tehnike pomažu u dijagnozi određenih slučajeva nepolodnosti (tiho ili nejajčano teranje, prisutnost izlučevina corpus luteuma, itd.).

Zavaljujući svom jednostavnom testitranju, brzini, niskom trošku i informacijama koje obezbeđuju, uzimanje i tesiranje vaginalnog brisa imaju veliku primenu u reprodukciji pasa.

Svakako, u određenim slučajevima kada je interpretacija brisa nesigurna ili ne odgovara kliničkim simptomima (na primer, kuje rase čau čau često pokazuju ranu keratinizaciju vaginalnih ćelija) ili kada su transport i inseminacija kuje skupi, vlasnik moze ove metode određivanja ovulacije zameniti sa preciznijim, na primer određivanje nivoa progesterona u krvi.