Efekti vakcine
Ono sto je najcesca situacija kod vakcinisanja zivotinja je da neko sam kupi neku vakcinu u inostranstvu i vakcinise zivotinju. Svaki proizvodjac ima sertifikat o tome da li treba revakcinacija na koji perod, koja starosna kategorija. Ako neko sam vakcinise zivotinju ne zna posle sa cime je vakcinisao i kada treba ponovo da se vakcinise pa u takvim situacijama moze doci do problema oko nove vakcinacije. Propratnih efekata ima samo onda kada se ne koristi sterilisana igla, inaktivisana vakcina ima svoj nosac koji moze da stvori neku lokalnu reakciju na mestu gde se daje. To je eventualno neko crvenilo koje prolazi posle najvise nedelju dana.
Pre davanja vakcine protiv besnila potrebnoje adekvatno ocistiti zivotinju od parazita, hronicnih upala ili nekih drugih problema. Postoje osnovni uslovi koji su potrebni da se zadovolje da bi zivotinja primila vakcinu. Ako se daje ovako jaka vakcina na oslabljen organizam efekat je polovican. Prva vakcinacija je sa napunjena tri meseca zivota a zatim svake godine revakcinacija. Zive vakcine imaju duzi period zastite od mrtvih.
Lovacki psi su u posebnom riziku jer su u kontaktu sa divljim zivotinjama, pa je pozeljno raditi vakcinaciju pre sezone lova.
Nasa zemlja bi trebalo da krene u drugom smeru a to je da se iskoriste svi kapaciteti kako bi se sprecilo prenosenje na domace zivotinje. Odricanje domace proizvodnje i uvoz vakcina je mac sa dve ostrice. Dok se registruje vakcina potrebno je vreme, a onda je vec prosla sezona. Vlasnici treba svoje pse da zastite i da im pruze uslove koji njima odgovaraju.
Veliki problem pasa lutalica se intenzivira pred godisnje odmore jer vlasnici ne znaju sta da rade sa svojim ljubimcima. Retki su oni koji rezervisu neki pansion kako bi na vreme zbrinuli svog ljubimca.