Žako papiga

UZGOJ ŽAKO PAPIGA:

Uzgoj
žako papiga izuzetno je zahtjevan. Spol je teško odrediti pa ih je
preporučljivo držati u kolonijama po 10- tak komada. Žakoe uzgajamo u
velikim volijerama sa zaštičenim objektom gdje pomoću klima uređaja
intoniramo tropske uvjete. Gnijezdo treba postaviti u visokom položaju
dimenzija 50 x 40 x 80 cm. Godišnje imaju samo jedno gnijezdo. Period
inkubacije traje 28 dana. Mladi napuštaju gnijezdo nakon 5 tjedana, a
roditelje nakon 10 tjedana izbivanja izvan gnijezda.



OPIS:
Veličina
ove papige je 35 centimetara. Dužina krila je 24 cm.koja su tamnije
sive boje. Gnijezde se u panjevima širine 40cm i visine 60 cm.Ulaz u
gnijezdo bi trebao biti 12 cm. Ženka polaže 2 - 4 bijela jaja. Nosi
svaka tri dana jedno jaje i leži na njima 30 dana. Mladi napuštaju
gnijezdo nakon 10 tjedana, a roditelje nakon čak tri mjeseca nakon
izbivanja iz gnijezda. Ova vrsta ne podnosi hladnoću, tako da
temperatura mora biti iznad 19 stupnjeva. Ima veliku sposobnost
oponašanja ljudskog govora, te je jedna od rijetkih koja može tako
vjerodostojno izgovarati riječi. Životni vijek je i do 100 godina.
Hrane se sjemenjem suncokreta(šarenog) u ljeti, dok po zimi hranu
sačinjava ljuštenu zob, proso, kukuruz šečerac, konoplje, svjetlo
sjeme, lješnjak.

U prirodi žive
isključivo u Africi i to u njenim zapadnim delovima, po šumama Gvineje,
Obale Slonovače, Konga, Gane, Nigerije i Angole. Osnovna vrsta poznata
pod latinskim nazivom kao Psittacus Erythacus Erythacus je
papagaj veličine do35cm sivo pepljaste boje perija sa belim rubovima,
naročito izraženim po glavi, vratu i prsima. Dužina krila je od
23-25cm, koja se protežu skoro do kraja repa. Krila su jednolično
tamnije sive boje. Rep je u odnosu na telo srazmerno kratak i zatupast,
što je i karakteristika većine afričkih papagaja, dužine od 8-9,5 cm
intenzivno koralno crvene boje. Kljun je veoma snažan i crn, dok su
noge sive sa crnim noktima. Mlade ptice su tamnije, sa tamnim očima.
Oko očiju izražen je neoperjan prsten koji je pravilno kružnog oblika,
nosni otvori su sitni, dok je profil glave zaobljen. Na jugozapadu
Afrike rasprostranjena je podvrsta Psittacus Erythacus Princeps koji je svetlo sive boje, dok je druga podvrsta Psittacus Erythacus Timneh
koja je znatno ređa, manja, a odlikuje se tamnije sivom bojom i nešto
špicastijim repom koji nije crven, već ima bordo-braon boju, a
naseljava severnija područja. Van sezone parenja žive u kolonijama u
krošnjama visokog drveća. Svakog jutra preleću velike razdaljine u
potrazi za semenjem i voćem. Gnezde se u panjevima prečnika do 40cm i
dubine oko 60cm sa ulaznom rupom od oko 12cm u prečniku. Ženke polažu
2-4 bela jajeta u intervlskom razmaku od po tri dana i leže na njima 30
dana. Po izleganju mladi napuštaju gnezdo posle deset nedelja i ostaju
uz roditelje i do tri meseca. U tom periodu noge i kljunovi imaju
pepeljasto sivu boju. Ova vrsta papagaja ne podnosi hladnoću, tako da
joj uvek treba obezbediti temperaturu iznad 18'C.

Po
karakteru, žako, ma koje podvrste bio, izdvaja se po intelektu od
ostalih vrsta papagja, i kada je u pitanju sposobnost oponašanja
ljudskog govora i raznih tonova i melodija. Nijedna druga vrsta ne može
tako verodostojno da izgovara reči kao ova, čak je u mogućnosti da
logički povezuje reči u rečenice i da ih upotrebljava u pravim
momentima i u pravo vreme. Na primer ‘'Dobro jutro'' ili ‘'Dobro veče''
izgovoriće baš u odgovarajuće, kada i zaista jeste, doba dana. U
zatočeništvu, žako vremenom zaboravlja svoje prirodno, dosta bučno,
oglašavanje. U literaturi postoji podatak da može da nauči da oponaša i
do osamstotina reči, što je malo manji fond reči koje mi upotrebljavamo
u svakodnevnoj komunikaciji, a po intelektu je dokazano da su na nivou
petogodišnjeg deteta, što ih svrstava u rang najinteligentnijih
životinja, poput šimpanzi.

Žakoe, kao kućne ljubimce bi trebalo čuvati u većim kavezima sa debljom
žicom i sa dobro obezbeđenim vratima, jer u protivnom, vrlo brzo nauče
sami da ih otvaraju, a time i stvore mogućnost da izlete i pobegnu.
Jedanput ili dvaput nedeljno bi pticu trebalo isprskati (pomoću
prskalice za cveće ili veš) mlakom vodom ili je sa sve kaveza u letnjem
periodu izložiti toploj, letnjoj kiši. Takođe uživaju u jutarnjem i
predvečerjem suncu, kada doteruju svoje perije. Žive izuzetno dugo čak
i do 100 godina. Neke jedinke nikada ne postanu potpuno pitome, iako
nauče da oponašaju ljudski govor ili razne zvukove i zvižduke, što
ukazuje na njihovu ličnost. Kod ove vrste papagaja, polove je gotovo
nemoguće razlikovati, posebno ako nam je na raspolaganju samo jedna
ptica, pa ne možemo da izvršimo komparaciju.

Hrane
se semenjem šarenog suncokreta u letnjem periodu, a crnim u zimskom,
ovsom, prosom, sirkom šećercem, američkim sirkom, konopljom, svetlim
semenom, lešnikom, nepečenim kikirikijem u ljusci, voćem i zelenišom. S
vremena na vreme, a i po savetu nekoliko avikulturista, treba im davati
kuvanu teletinu koja im zamenjuje prirodnu proteinsku hranu. Naravno,
ne treba zaboraviti obavezan dotatak vitamina i minerala koji su
neizbežni, imajući u vidu da je reč o papagaju koji život provodi u
zatočeništvu i nije u mogućnosti da sam to nađe i konzumira, što bi bio
slučaj da je ptica u prirodnom staništu.

Zbog svih ovi preporuka, izlišno je davati komentare vezano za kvalitet
ove vrste papagaja. U svakom slučaju, na vama je odluka u odabiru ptice.