Losa iskustva s veterinarima

U ovu temu pisite neka iskustva s veterinarima......ja za sad nemam niti jedno!

Ni ja nemam nijedno loše iskustvo. Stvarno imam pohvale za svoju veterinarku jel je zbilja odlična!

kod mene je jako malo strucnih veterinara mog psa leci veterinar koji je udaljen 25km od mene to je jedno sto mi smeta

ne znam gdje bi ovo pitala pa sam onda u ovom topiću...jel ima netko iskustva s podgrizom kod psa??? relativno jak podgriz??? da li neko zna za aparatice za pse ili bilo koji nacin koji bi psu pomogo. ja imam malenog psa al bojim se da kad naraste ce imati problem hvala

Pozdrav svima.
Osjećam potrebu iznijeti svoje iskustvo s klinikom ZOE u Trnjanskoj, u Zagrebu.
Neću nikoga prozivati i optuživati. Samo ću iznijeti kronologiju događaja pa prosudite sami.
Upozoravam da je priča potresna.

Naime, izgubio sam svoju četverogodišnju ljubimicu, mačku. (tri dana prije njenog četvrtog rođendana...)
Ide ovako, po danima:

1 dan. Maca djeluje ošamućeno, samo spava. Vodim je veterinaru. Starija doktorica je uzima u obradu. Utvrđuje temperaturu 41. Daje joj hipodermu i antibiotik (injekcija). "Dođite sutra".
2 dan. Maca ne jede. još je loše. opet antibiotik.
3 dan. Maca je malo bolje. počela je jesti. Dobiva antibiotik i "još nešto". Ne znam tada što je to "još nešto". Zaključak je da se počela oporavljati od antibiotika i da je to-to. Može doma.
4-7 dan. Maca je super. Jede, pije, nije bezvoljna, igra se naredna četiri dana.
8 dan. Maca je opet loše. Ide veterinaru. Ovaj put je muški doktor. objašnjava da je ono "još nešto", što je dobila nekakvo sredstvo koje samo fizički uklanja simptome. On bi joj radije davao kontinuirano antibiotike da se vidi stvarni pomak na bolje.
Vadi joj krv. Kaže da je krvna slika u redu, ali da jedan segment krvne slike nije dobio. "To vam nije tako bitno". Kaže on meni. "Taj dio je nevažan". Daje joj antibiotik i pušta je doma.
9 dan. Opet na antibiotik, pa doma.
10 dan. Antibiotik, pa doma. Maca je loše. Ne jede, ne pije. Spava.
11 dan. Antibiotik. Još je lošije.
12 dan. Antibiotik. Maca je počela povračati.
13 dan. Nova doktorica. Vratila se s godišnjeg. Maca ima temperaturu. Vadi joj krv. Ne uspijeva dobiti jedan element. Isti onaj što ga doktor nije dobio. Za razliku od doktora, ona mi kaže da se radi o leukocitima, najbitnijem dijelu, a ne nevažnom elementu krvne slike. Nosi krv na Veterinarski fakultet na ručno prebrojavanje. Ustanovljuju da je imunitet jako oslabio. Mora ostati u klinici na stalnoj njezi i infuziji.
14 dan. Maca je loše. Idemo joj u posjet. Slaba je, prepoznaje nas.
Popodne zove doktorica da ima zastoj žući, jetra nije u redu. Virus ju je kompletno obuzeo.
15 dan. Dolazimo ujutro maci u posjetu. Izdržala je taman toliko da nas dočeka i vidi. Ugiba desetak minuta kasnije. Utjeha nam je što smo bili s njom u posljednjim trenucima...

Što bi bilo da je maci prvi dan izvađena krv, i da je ostala na prolongiranoj terapiji u borbi protiv virusa dok joj je još imunitet bio jak i dok je mogla jesti i piti?
Nije mi žao 2200 kn koje sam im platio. Dao bih sve na svijetu za nju. Novac nije vrijedan života. Ali zar je morala dva tjedna kontinuirano slabiti dok su oni eksperimentirali, pa i lagali... (Iznimka je mlada doktorica koja je učinila sve kako treba, ali je kasno preuzela).
Nisam ljut na njih, već na sebe što nisam na Internetu na vrijeme provjerio iskustva s tom klinikom. Mnogi ljudi mi sad govore loša iskustva s njima, pun je Internet koji govori o tome. Čak i djelatnici u pet-shopovima pričaju loše o njima. Možda i ovo iskustvo spasi poneki nedužan život. A našoj maci zbogom. Uvijek ćemo je voljeti...